Ne piši mi stihove o patnji

* * *

Prašina j po pikabitu
Vestid je va kantunu
Priko katride prehićen
Ni nošen,
Smiron čeka parićan
Za ča ni sam nezna

Bez razuma

Va tvojoj zjenici
Nigdi va tvojoj
Boji kad zapreš
kapki
Još dokla ti j
San tako lagak
Šapjen ti...
Da te smetan
Razumi me...
Ja razuma
Niman...

Moderno maslo

Papuče su se zule
sandale obule
Brime se j znelo
torbicu se j zelo
Va auto se j selo
niš ni krivo
vrime sej dogodilo.
Dica su narasla
Maslo j moderno
Lagje da će nan bit?!

IV

Ni daž napisal se besede
ča va tebi namišalo j vrime
i pušćalo
z ovega slanega neba.
Sunce j isto zablišćelo kustu zraku.
Ne vidin niš leh komadić očiju
bit će da j to zasprave
ovo ča j vajer skočilo:
V rukah na šćapiću
tepal sladoled s kakavun se topi.

Ne mora bit zavavik.
Ovi su moji, a oni tvoji.

Ne piši mi stihove o patnji

Ne piši mi stihove o patnji
Nisam samac sa nedovršenom ljubavi
Napuklog srca jučer zašivenog
Volim Nju
Daje mi vrijeme koje
Ne mogu nigdje kupiti
Za mene sve ima što sam pronaći ne mogu
Bez nje sam pola.
To sam sada.
Ne razmišljam ako ode,
Ako nas raspolovi
Ako postanem raspolovljen
Polovica
Ako prepolovim
Ako više nismo to cijelo
Kako ću hodati i snaći se
U tolikoj praznini prostora
Ja je volim
S njom sam cio
Sada sam to
Volim Nju
Mene je manje
Mene je tako zaista manje
Ne bojim se – riskirat ću
Ja sam Don Quihot

Odredište

Kad ispuniš mi dom
vidim sva
putovanja
naša
postaje
korištene kofere
životom donešene suvenire
i opet iz nekog razloga putujem s tobom.